ŠTA KADA BISMO SVI IMALI ZAJEDNIČKI CILJ?
23 januar 2025.
Nekada, deca su maštala.
I to je bilo normalno.
Crtaći, bajke, slikovnice…sve je bilo puno kreativnosti i podsticalo decu na ispoljavanje lične kreativnosti i talente.
Deca su maštala i to je bilo normalno.
A onda se sve češće počelo da čuje od roditelja, nastavnika, okruženja:
“ Hajde, izađi iz svoje glave”
“ Ne puštaj filmove”
“ Samo ti maštaj, pa ćeš daleko da doguraš” … i sl.
Tako su deca prestala da maštaju.
A onda su ta deca, dobila decu i prenela im uverenje o “gluposti i beskorisnosti maštanja”.
I tako je maštanje izašlo iz naših glava, a glave/umove su napunile video igrice i još svakakve novotarije, pune agresivnosti.
Udaljili smo se od Prirode, od sebe, od emocija, od bliskosti i svoju pažnju, energiju i vreme posvetili društvenim mrežama.
Postali smo svi učesnici u velikom bratu.
A onda su došle neke nove i češće dijagnoze dece i poremećaji ponašanja: nedostatak pažnje, hiperaktivnost, gojaznost, anksioznost, napadi panike…
Sve češće čujem da je neko oboleo od demencije, Alchajmera, Parkinsonove bolesti, trombova…
Nikada ranije nije ovoliko bila popularna – popularna psihologija, nikada više psihologa, koučeva, trenera…a ovoliko depresivnih, nezadovoljnih, tužnih i uplašenih ljudi.
Nikada se nije toliko pričalo o ljubavi prema sebi, a uporno svakodnevno nam se nameće (i većina prihvata) svašta nešto što je suprotno od toga.
Govori se o slobodi, o pravu na mišljenje, slobodi izbora…a i mišljenje i izbore nam umetnuli u umove i ubedili nas da mi sami donosimo izbore.
To bi izgledalo ovako:
Zamislite lonac u kome je skuvana čorba sa ekserima, plastičnim zatvaračima, gumicama za tegle, kamenčićima, komadićima stakla, listićima lijandera, retko neki komadić šargarepe i sve to u koka koli.
Izvolite, sipajte sebi čorbu i izaberite slobodno šta vam se sviđa.
I tako… svi jedemo iz tog lonca i ako neko i primeti da ga bode, grebe, guši… i da mu je loše, već je doboljno dugo unazad isprogramiran da ćuti jer šta će drugi misliti o njemu.
Srećom ili Božijom Voljom ima onih koji razumeju.
Koji vide i osećaju.
Ima onih koje se sećaju.
I ti koji se sećaju imaju zadatak da i druge podsete.
I deo po deo sećanja se vraća, puzle se sklapaju i nazire se umetničko delo u svakom od nas. Postoji mnogo načina da se pronađu delovi ličnog umetnickog dela, puzle.
Za početak prihvatite da je čorba u loncu, bljak.
Osvestite da u tom loncu sve što izaberete je štetno, otrovno i može vas ubiti.
Lonac je samo lonac, posuda. Um.
Osvestite da možete sami skuvati sebi čorbu sa sastojcima koji vas okrepljuju, daju energiju i jačaju imunitet.
To su vaša razmišljanja, uverenja, vaša pažnja. To su vaše misli. Tu je vaša moć.
Nekada su deca maštala.
Danas se učimo vizualizaciji.
A dovoljno je da se pustimo i prisetimo…Ko smo i čije smo delo.