DA LI PREPOZNAJEŠ SVOJU VREDNOST?
11 septembar 2025.
– Ljudi se čuvaju, a stvari se koriste –
Da li znaš da postoje ljudi koji kupe stvari i čuvaju ih “za novo”?
Za “posebne prilike”…
Često se kod tih ljudi neke takve prilike nikada ne dese.
Jer im se uvek čini da ta “posebna” prilika još nije došla. Pa čak i ako se pojavi prilika i iznesu se te “šoljice za posebnu priliku”, već posle toga se brzo sklanjaju ili se kupe nove za “posebnu priliku” – ove su izgubile svoju namenu i vrednost posebne prilike.
I sada ću podeliti sa vama nešto – možda vam se i vama desilo isto…
Kada je moj tata umro, dok sam sređivala i pakovala njegove stvari… odeća koju je voleo da nosi stale je u jednu torbu. Omiljene šoljice, neka malo okrnjena… i još neke stvari u torbi.
A onda 5-6 džaka novih stvari: odeće, nova kožna jakna, cipele za leto i zimu koje nikada nisu nošene, jorgan neotpakovan, bade-mantil isuviše kvalitetan da bi bio obučen… I znate, tada sam bila toliko tužna i ljuta u isto vreme.
Zašto to rade ljudi?!
Da li je to ta posebna prilika???
Već odavno to nisam radila. Odavno sam shvatila da slavim svaki dan. Da je bukvalno svaki dan trenutak važan, da je svaki udah praznik, a svako jutro razlog za zahvalnost i radost. Svaki dan poseban i važan!
Zašto da važnost i vrednost pridajemo stvarima, a ne životu?!
Zašto sebi ne dozvoljavamo da uživamo u lepim stvarima svakog dana?
Čekamo “važne goste” da iznesemo lepo posuđe, stolnjak, upalimo sveću – zašto?
Da li nam je tuđe mišljenje važnije? Da li nam je važnije da impresioniramo druge i steknemo njihovo priznanje, nego da uživamo i radujemo se sami, u lepoti života?
Kakva to uverenja stoje iza ovakvog razmišljanja i ponašanja?
Da li to ukazuje da sami sa sobom ne osećamo da zaslužujemo lepe stvari?
Da li to znači da nismo dovoljno vredni da pijemo kafu iz onih posebnih šoljica?
Da li onaj parfem čeka “posebnu priliku” dok užegne?
Da li to ukazuje na uverenja da nismo dovoljno dobre?
Da vredimo samo kada se dokazujemo drugima?
Da li to znači: “Nisam dovoljno dobra” da bih stavila parfem dok radim u bašti?
Da li znači: “Nisam dovoljno zaslužila” da imam nove trenerice za po kući?
Da li znači: “Ko sam ja” da sebi otvorim kvalitetno vino, sipam u lepoj čaši i upalim sveću dok čitam knjigu u penušavoj kupki?
Da li to ukazuje na ograničavajuća uverenja o samopoštovanju?
Da li znate da su ta uverenja usko povezana sa našim odnosom prema novcu?
Kakva nam je energija primanja i davanja?
Da li je dominantna energija davanja?
Da li sve ovo ukazuje na blokadu u energiji primanja?
Sve ovo vam pišem dok pijem svoju omiljenu kafu iz prelepih šoljica koje sam dobila od prijateljice koju mnogo volim i svakog dana se setim. Pijem kafu sa njom… kroz šoljice.
I zahvaljujem životu, prijateljima, šoljici kafe…
Naravno, u mekanom, novom džemperu “za po kući” i sa nekoliko kapi parfema “za posebne prilike”.
P.S. Poštujte sebe toliko da ne dozvolite da vam se izmolje “nova” bunda, “užegne” novi parfem, a druženje sa dragim ljudima ostavite za “onaj svet”.
Život se živi svakog dana, ne u posebnim prilikama.
Ti si ta prilika, Božje delo – ne umanjuj ga. 🙏
Ako te ovaj tekst/ispovest/uvid dirnuo, ako si prepoznala nešto u sebi, ako si i ti osetila tugu, a u isto vreme motivaciju i odluku da izabereš živi život, delim sa tobom link : https://drive.google.com/file/d/1dky7uKzhZR0zeavCLZExQw1Y6tpMTAX3/view?usp=drivesdk
za jedan kratak ali snažan test koji će zagrebati i po tvojim uverenjima i odvesti te do važnog pitanja sebi: Da li prepoznajem svoju vrednost?