VRHUNSKA IGRA JE ZA VRHUNSKE IGRAČE
“Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.”
16 januar 2024.
” Potražite, pre svega, igru koja je vredna toga da je igrate. To je savet proročištva savremenom čoveku. Pošto pronađete igru, igrajte je iz sve snage-igrajte je tako kao da vam goli život i razum zavise od toga, a oni od nje zaista i zavise.
Čak i u slučaju da ostvarite najmanji pomak, pa čak i ako su svi putevi označeni natpisom “nema izlaza”, ipak nastavite da se krećete tako kao da vaši potezi imaju neku svrhu. Ako život izgleda ne pruža igru vrednu igranja, onda je izmislite sami. Jer jedna stvar mora biti jasna, čak i najkonfuznijem umu, a to je da je bolje i prisustvo bilo kakve igre nego njeno potpuno odsustvo.
Savremeni čovek, opčinjen blistavošću svojih naprava i izuma, ima malo kontakta s unutrašnjim svetom, bavi se spoljnim izgledom, a ne unutrašnjim sadržajima. Medutim, vrhunska igra se odigrava potpuno u unutrašnjem svetu, ogromnoj i složenoj teoriji o kojoj ljudi tako malo znaju. Cilj igre je istinsko buđenje, osvešćivanje, puno razvoj u ljudima inače uspavanog potencijala i sposobnosti.
Igru mogu da igraju samo oni ljudi koji su njihova lična zapažanja o sebi i drugima doveli do izvesnih zaključaka, naime, da čovekovo uobičajeno stanje svesti, njegovo takozvano budno stanje, nije najviši nivo svesti za koji je sposoban.
U stvari, to stanje je tako daleko od prave budnosti da bi ga prikladnije bilo nazvati “budnim snom”.
Kad osoba dođe do ovog zaključka, više ne može mirno da spava. U njemu se razvija novi apetit, glad za pravim buđenjem, punom svesnošću.
On shvata da je ono što vidi, čuje i zna samo beznačajni delić onoga što bi mogao da vidi, čuje i zna.
Usamljeni igrač danas živi u kulturi koja je više ili manje potpuno suprotna ciljevima koje je sebi postavio, koja ne priznaje postojanje Vrhunske igre i igrače posmatra kao nekakve čudake.
Igrač se tako suprostavlja velikim protivnom silama utkanim u samu kulturu u kojoj živi i mora da se bori s njima iz sve snage, jer one koče čitavu igru i pre nego što se u nju uopšte upusti.
U suprotnom, on jednostavno zaboravlja svoj cilj ili skreće s puta na nekakvu stranputicu i gubi svoju ličnost.
Ovde je dovoljno reći da vrhunska igra nikada ne može da se učini lakom za igru. Ona iziskuje sve čovekove raspoložive sposobnosti, sva njegova osećanja, sve njegove misli, sve njegove resurse – fizičke i duhovne.
Ako pokuša da je igra s pola srca ili postigne rezultat nepoštenim sredstvima, upušta se u rizik da uništi sopstveni potencijal.
Iz tog razloga, bolje je da se i ne upušta u igru nego da je igra bez istinskog žara. “
– The Master Game – (1960)
Akademik – biohemičar,pisac i istraživač
Robert S. de Ropp